A sto se tice ove firme -- sve je u redu (wszystko v porzadku): mislim da nece biti bas tesko napustit ovi posao. Manje-vise ok.
Jutro. Sef dolazi u sobu i prica sa devojkom, mojom kolegicom, na nemackom.
E-posta. Neverovatno duhovito pismo Dase o "feminine squad" gde naziva kolegice "damsels", prica nesto o Princu Carming-u i kaze, da jedan momac, koji nije izdrzao ovih prvih 2 meseca, odlazio je zbog njihovog plana. Duhoviti Orel ("adminuski" i uopste njegov stil, i cini se da to je ovi redaktorski stil -- ljudi se igraju sa recima poput "vot", "ljubeznostj").
Pa hrana. Joj. Evo sta znaci -- devojka ne zna da dobro kuva. Cini se da za mene to je najvaznija prednost posla.

Hm. Al u subotu bila sam sretna jos ne ynajuci nista o poslu, bila sam odusevljena bonusima itd. Al sada -- jooj, kako je dosadno!

Wherever I go, whatever I do, I'm a novice. Dancing. Playing the flute. Working. Speaking German and Croatian. Isn't that annoying -- and how to get rid of it. To focus on one and only hobby or field?

ma šta ću

Zaposlila sam se u jednoj super firmi, baš sam bila sretna i zadovoljna, jer tokom intervjua bila sam pametna i dobro sam pričala Engleski, plaća je mnogo više nego što sam mogla da očekujem, a ljudi su dobri.

A sada ne znam. Šta ću i šta želim? Stvar je u tome da već na intervjuu pričali su o unaprećenju. Zabrinuta sam jer samo nakon godine dana ili tako nešto postat ću pravi prevoditelj, i to znači da bit će potrebno da izabram jedno ili drugo, SAD ili posao, karijeru. A karijera to nije univerzitet, ne možeš na 5 godina odlazit negde pa vratiti i raditi isti posao.

A još doktorantura RGGU i mogućnosti koji ona nudi: Erazmus i drugi prednosti međunarodne saradnje (Europa, Srbija, možda čak i Engleska). A još treba da bavim nečim, frulom, pevanjem, plesom. Srećom nemam momca, malčice je lakše kada nemaš problema bar u ljubavnom životu.

Evo, pre nedelju dana želila sam da postanem Ph.D., bar u ovom eseju za Dandi.

A želim li baviti naukom? Ma kako da ne bavim naukom! 5 godina sam ovo radila. Tek sada vidim da postoji i još neka mogućnost. Ok, ne tek sada, ali...

vreme

Kod roditelja. Smotrim sa tatom stare poštanske marke, i on stalno komentira: ovo je valjda iz vremena pre rata... ovo je iz vremena prvog svetskog rata... I tako dalje. I čudno: historija izgleda nekako drugačije, i sećam se ovih starih stvari -- sećam se njih kao ideja, jer ne pamtim skoro ništa -- stvari poput bakinog svedočanstva o bolesti, njezinih fotografija ili vaza. Nešto staro, mirno, nešto što ima ovaj čudni, stari miris.
Tako i istorija u ovom albumu sa markama nije strašna, mirna je i malčice tužna, čak i kada reč je o ratu. A malo mi se plaka kad mislem na Nemačku u vreme rata.

Ponekad ću pisati i na hrvatskom da bih malo više ga vježbala. Ako budem imala mogućnost da napišem par rečenica i na poljskom... bit će super.

Pročitala sam dosta zanimljivu knjigu Susane Zarajskaje "Jednostavan način brzo naučiti strani jezik uz pomoć glazbe" u kojoj ima puna dobrih savjeta za motivaciju i inspiraciju. Zapravo в сущности zahvaljujući ovoj knjizi i sijetila sam ove stranice i odlučila sam da ću manje-više redovito pisati nešto u ovom blogu.

Sretan put...

*   *   *

Jestem zmęczona. Chcę spać. Noć jest ciepłą. Pewnego dnia (jednog dana) będę sczęśliwą.

Ne volim gramatiku, volim ovako: prvo maalo gramatike, pa onda samo praksa i intuicija. Naprimer (na przykład) ova "ą". Videla sam nju viša putu na krajevima reči, pročitala sam o svojoj grešci na Livemocha kad nisam nju koristila, i evo me, već znam jedno pravilo (ZASADA) iz poljskog... Kad pišem ovako, prvo poljski pa hrvatski, hrvatski čini mi se dobro poznatim kao što je engleski. Čudan osjećaj.

Jedan smiješan slučaj. Nekoliko dana prije tražila sam u rječniku riječ "skarpetka". Znala sam da sam čula ovu riječ i baš sam bila zbunjena da nisam nju mogla naći u srpskom rječniku. Ali... to nije srpska riječ nego poljska! Zahvaljujući igrici za mobitelj, sada znam kako "čarape" zvuče na poljskom.