Zaposlila sam se u jednoj super firmi, baš sam bila sretna i zadovoljna, jer tokom intervjua bila sam pametna i dobro sam pričala Engleski, plaća je mnogo više nego što sam mogla da očekujem, a ljudi su dobri.
A sada ne znam. Šta ću i šta želim? Stvar je u tome da već na intervjuu pričali su o unaprećenju. Zabrinuta sam jer samo nakon godine dana ili tako nešto postat ću pravi prevoditelj, i to znači da bit će potrebno da izabram jedno ili drugo, SAD ili posao, karijeru. A karijera to nije univerzitet, ne možeš na 5 godina odlazit negde pa vratiti i raditi isti posao.
A još doktorantura RGGU i mogućnosti koji ona nudi: Erazmus i drugi prednosti međunarodne saradnje (Europa, Srbija, možda čak i Engleska). A još treba da bavim nečim, frulom, pevanjem, plesom. Srećom nemam momca, malčice je lakše kada nemaš problema bar u ljubavnom životu.
Evo, pre nedelju dana želila sam da postanem Ph.D., bar u ovom eseju za Dandi.
A želim li baviti naukom? Ma kako da ne bavim naukom! 5 godina sam ovo radila. Tek sada vidim da postoji i još neka mogućnost. Ok, ne tek sada, ali...
No comments:
Post a Comment